Jesu li nepokretna deca s povišenom temperaturom, mokra i bez dokumenata smeće kojeg se Beograd treba što pre otarasiti?

Jesu li nepokretna deca s povišenom temperaturom, mokra i bez dokumenata smeće kojeg se Beograd treba što pre otarasiti?

336 9488
Fotografiju porodice sam preuzela od Helge Rubinstein koja ih je upoznala na njihovom putu od Afganistana do Makedonije!

Vetar je sve nosio, park je bio poplavljen i u blatu, žene su trčale da se negde sklone s tek rođenim bebama.
Sva vrata su im bila zatvorena!!!

 
Autorica: Nataša Despotović

Ovu porodicu s nepokretnim detetom i još tri porodice sa decom, koja su bila jako bolesna s temperaturom, potpuno mokra i promrzla tokom oluje u parku, smo pronašli u jednom kutku, dečak je ležao u nekakvim kolicima u kojima se prenosi pesak, malter (nisu bila ovakva).
Verovatno su tokom putovanja bili prinuđeni da se oslobode ovih kolica i put nastave noseći dete u naručju, upravo kao tokom prošle noći!

Nataša Despotović

Nataša Despotović

To se sve dešavalo u 12 sati noću.

Zvali smo i probudili zamenika komesara za izbeglice i migracije, Ivana Gerginova i insistirali da hitno organizuju prijem i prevoz ljudi (bilo ih je oko 20).

Rakao nam je da se sami organizujemo i da u centar mogu da idu samo žene s decom. Nije dolazilo u obzir da razdvajamo porodice.

Nakon toga smo pozvali upravnika centra u Krnjači, koji nam je rekao “ja sam kući i ne znam uopšte o čemu pričate, nema tko sad da primi ljude” i ljutito odbrusio “sada ću da zovem komesara” i nije nas više pozvao.

Sat vremena smo preklinjali takstiste oko parka da nas prevezu , nitko nije hteo, svi su odbili, neki su čak i fizički nasrtali na nas, hteli da nas biju!!!

Za to vreme su ljudi sedeli sa decom u barama, mokri, promrzli.
Nisu imali drugu garderobu da presvuku decu pa su deca ležala u potpuno mokrim letnjim majicama, bosa!

Grupa taksista je sve vreme dobacivala uvrede, pretnje i pogrdne reči.
Neki su nas čak i fotografisali, snimali i smejali se dok su posmatrali decu koja su bila u nekakvoj polu svesti, obamrla od temperature!!!

Sigurnost dolazi iz solidarnosti, a ne iz rata protiv migranata

Sigurnost dolazi iz solidarnosti, a ne iz rata protiv migranata

Jedva smo nekako uspeli da pronađemo trojicu taksista koji su pristali da nas voze i još jednu prijateljicu koja je došla svojim kolima.

Kad smo stigli ispred Centra za izbeglice u Krnjači (bilo je već oko 2 sata u noći), obezbeđenje centra nije htelo da nas pusti da uđemo pa smo čekali pola sata ispred Centra da probude upravnika koji je ipak spavao u centru, a ne u svojoj kući kako nam je rekao preko telefona.

Posle žešće svađe i našeg upozorenja da ćemo na sve moguće načine ući u centar pa makar i razvalili kapiju, uspeli smo da uđemo, taksisti su nam pomogli da prenesemo decu u Centar.

Smešteni su u 4 sobe i rečeno nam je da oni koji imaju papire za Tutin sutra moraju da napuste centar, a ostali mogu da ostanu.

Pitam se kako će ljudi s nepokretnim detetom i ostalom bolesnom decom, bez ikakvih novčanih sredstava da uopšte stignu do Tutina, koji je satima vožnje od Beograda i udaljava ih od njihovog puta.

Dokumenti svima ili bez dokumenata uopće i sve štima

Dokumenti svima ili bez dokumenata uopće i sve štima

Zašto se ljudima ne omogući da ostanu u Centru barem nekoliko dana dok se ne odmore i zašto se ljudi uopšte upućuju u tako udaljene centre poput Tutina i Sjenice, dok su centri u blizini Beograda potpuno prazni (poput Krnjače, Bogovađe, Banje Koviljače).

U nekoliko navrata nam je rečeno da je upravo Centar u Krnjači predviđen za ovakve situacije i za smeštaj porodica sa decom!
A od nas su tražili da razdvojimo porodice!!!

Nadam se da će danas nastaviti put, svi.

Dragi Michał Jonatan Grosz je sve vreme bio s nama i beskrajno mu hvala, kao i jednom mladom Sirijcu kome nismo ni ime stigli da saznamo, a koji nam je bio i više od pomoći i prijatelja!

Znači, nitko od NGO (nevladinih organizacija) nije se sinoć tokom oluje i nevremena pojavio u parku, ljudi su tako mokri i promrzli s decom sedeli u blatu, u mokrim šatorima i vrećama za spavanje.

Ujedinjeno ništa

Ujedinjeno ništa

Čitavi deo koji je natkriven kod autobuske stanice je bio preplavljen ljudima koji su ležali na betonu, deca su spavala šćućurena u velikim saksijama za cveće!!!

Vetar je sve nosio, park je bio poplavljen i u blatu, žene su trčale da se negde sklone s tek rođenim bebama.
Sva vrata su im bila zatvorena!!!

Deo ljudi koji se sakrio ispod jedne garaže su radnici terali odatle!!!

Samo nekima sa decom su dozvolili da se prebace u drugi deo garaže, kako bi “oslobodili prostor za parking” u jedan sat noću, kada je garaža pusta.
Drugi deo je bio poplavljen, u velikim barama, budili su decu koja su spavala!!!

Svima od reda je izgovor bio: “Ne bih ja to radio, ali šef mi je naredio”.

Da izvinete, jeb’o vas šef i što svi slepo izvršavate naređenja u momentu kada ljudi stradaju i kada su im ugroženi životi!

Ljubim i grlim sve moje prijatelje, Milku Damjanović, Michał Jonatan Grosz, S i Sirijca kome ne znamo ime, Roberta Međugoraca i Marijanu Međugorac bez čije pomoći bi LJUDI sa decom ostali u parku!

Mi smo svi deo samoorganizovane grupe, koju ne finansira niti država, niti političke partije, kapitalisti i ostale sluge sistema!
Sami organizujemo direktne akcije i pozivamo sve ljude da učine isto, da se usprotive sistemskoj represiji, kriminalizaciji i ilegalizaciji ljudi koje je upravo ovakav sistem žrtvovao radi “bezbednosti granica” i očuvanja kolonijalne tradicije u kojoj je sve vrednije od ljudskog života!

Fotografiju porodice sam preuzela od Helge Rubinstein koja ih je upoznala na njihovom putu od Afganistana do Makedonije!

Dobrodošli u fašizam, ako ga niste prepoznali do sada.

#NoBorder
#OpenTheBorders
#FreedomOfMovementAndRightToTravel
#NoOneIsIllegal

 

Nataša Despotović

Nataša Despotović

336 KOMENTARA

Odgovori: